Sigurno mislite da se ružne stvari dešavaju samo drugima. Ljudi se razbolevaju, umiru i ginu, ali negde drugde, daleko od vas. Živite u nekom svom svetu sreće i osećate se potpuno bezbedno.
Sve je tako dok vas kao grom iz vedrog neba ne pogodi tako nešto. Teška bolest ili smrt. Kao da vas neko baci niz reku punu valova i talasa. Polako gubite dah i nadu u to da ćete preživeti. Mislite da ćete se utopiti. Ne postoji napred, ne postoji nazad. Tu ste gde ste i zauvek ćete tu i ostati i samo vam je jedna reč u glavi – kraj.
Osećaj je isti kao da ste muva u tegli sa poklopcem. Letite i udarate u zidove, a izlaza nigde nema. Koliko god da se čovek trudi da nešto promeni, jednostavno ne uspeav. Uvek se svodi sve na isto pitanje – zašto baš meni, zašto ne njemu/njoj?
Međutim, baš kao i vama, mnogima se dešavaju baš iste stvari. U tim trenucima se čini kao da izlaza nema, kao da je baš tu kraj svega lepog i kako nikada više nećete moći istinski nečemu da se radujete. Ipak, realnost je naravno malo drugačija, iako vam se baš tada čini da nije.
Faza nedostajanja i prihvatanja nailazi nakon faze smrti. Prihvatanje da voljene osobe nema, barem ne fizički, tu pored vas. Ljudi su mnogo jači nego što misle, istrajniji i žilaviji i nisu ni svesni koji teret njihova leđa mogu da ponesu i sa kojim sve bitkama mogu da se izbore.
Plakaćete, neće vam se izlaziti iz kreveta, nećete imati želju i volju da bilo šta uradite. Normalno je da ne želite društvo već isključivo samoću. Poenta je ne dopustiti telu da se na sve to privikne i dopusti da tuga nadvlada njime. Biće teško prvih par dana, meseci, nedelja pa i godina. Možda bude teško i ceo život, ali dopustite sebi da vas nešto obraduje, da obradujete sami sebe. Dopustite drugima da provedu vreme sa vama, da vas usreće jer možda se baš tog dana nasmejete. Uradite danas nešto što volite, što će vas bar na sekund naterati da pobegnete od realnosti. Ukoliko vi nemate ideju šta bi to moglo da bude, dajemo vam par naših ideja.
Posadite cveće, neko zahtevno, koje će tražiti vreme i pažnju da mu se posveti. Cveće sa kojim ćete pričati, negovati ga, zalivati i čistiti. Dobar primer su surfinije. Lepe su toliko da će vam jednostavno biti žao da uvenu. Posvetite se sebi baš kao i tom cveću jer i vama su potrebni vreme, ljubav i pažnja. Ne zaboravite da ste i vi baš nečiji cvet koji izaziva sreću u očima.
Kupite kućnog ljubimca, možda psa jer njega morate šetati i izvoditi napolje. Živo biće sa kojim se možete zbližiti i zavoleti ga. Sigurno ste već bezbroj puta čuli kako je pas najbolji čovekov prijatelj, kako osećaju našu bol i čine je manjom, dok srce uz njih samo raste. Uvući će vam se pod kožu i prosto je nemoguće da ih ne zavolite. Saslušaće svaki vaš problem pomno i biti tu baš kada vam je najteže. Uvek možete sa njima prošetati i ne osećati se kao da ste sami.
Putujte – Bio to manji grad u vašoj državi, vikend na selu ili ‘pak i drugi kontinent, putujte. Spakujte stvari u kofer, povedite najboljeg prijatelja i stvorite neke nove uspomene kojih ćete se uvek sećati. Novi pečat u pasošu uvek izaziva novu dozu lučenja serotonina, zar ne?
Dajte sebi razlog za sreću i nešto čemu ćete da se radujete, šta god to bilo.
Pronađite stvar u kući koju biste mogli da preuredite, neki stari komad nameštaja na primer. Tražite po internetu ideje za samostalno uređivanje doma i vidite koliko samo stvari sami možete napraviti. Probudite kreativnost u sebi. Kupite najveće platno koje postoji i naslikajte sliku za vaš dom. Dodajte joj ram i eto – imate savršeni ukras za spavaću sobu.
Život je surov i svi osete bol barem u nekom trenutku, ali ne dozvolite da taj trenutak nadvlada sve ostalo.