Poremećaji pažnje, poteškoće u učenju i radu, kao i hiperaktivnost, sve češće su problemi sa kojima se susreću roditelji u odrastanju svoje dece. Preterana upotreba mobilnih telefona, interneta i druženje u virtuelnom svetu su jedni od glavnih krivaca modernog sveta koji utiču i oblikuju ponašanja dece i odraslih. Međutim, postoji i organski problem sličnog načina ispoljavanja, poznatiji kao ADHD.
ADHD je neurološko oboljenje koje se manifestuje u dečijem periodu, a koje se neretko može nastaviti i tokom odraslog doba. Glavne karakteristike su odsustvo pažnje, impulsivnost, neorganizovanost, spoljašnji i unutrašnji nemir, nemogućnost obavljanja radnih zadataka, zaboravnost, emotivno prenaglašeno ponašanje.
Poznat vam je osećaj kada znate da vas čeka neki zadatak, posao ili obaveza, ali vam se nikako „ne da“ da krenete da radite? Prilično iscrpljujuće, zar ne? ADHD osobe žive sa tim osećajem, koji ne samo da nije lak, već je prilično frustrirajući i ograničavajući. Složićete se da osobama sa ovim problemom život baš zna biti izazovan.
Međutim, kako je mozak čudna spravica koja nas svakodnevno iznenađuje, stručni ljudi su izdvojili neke korisne „trikove“ kako iskoristiti i pokrenuti ADHD mozak da radi u korist same osobe.
Smatra se da je jedan od glavnih razloga ADHD poremećaja nedostatak dopamina, neurotransmitera koji u velikoj meri utiče na energiju i motivaciju i zato je jedan od trikova – podići dopamin. Veća količina dopamina, veća motivacija.
Ukoliko je posao u pitanju, podignite dopamin nagradama, tako što ćete nagradu imati već tokom same realizacije posla. Da li će to biti šolja kafe, omiljeni slatkiš ili omiljena muzika, zavisi od same osobe. Suština je da se uživanje i rad preklapaju, da užitak podstakne dopamin, a dopamin dalje utiče na podizanje motivacije i želje za radom.
Neretko odlažemo posao kada vidimo koliko ga ima, odnosno koliko je obiman. Obimnost posla, kod osoba sa ADHD poremećajem, parališe osobu, destimuliše je, unosi nervozu i osoba postaje anksiozna i neproduktivna. Rešenje je podela posla na više manjih, zasebnih jedinica. Rešavanjem jedne po jedne pritisak je manji, a stimulacija postaje sve veća, jer se posao polako rešava. Korak po korak uspešno se dolazi do celine i rešenog zadatka.
Potrebno je nekada napraviti neki pokret, kratku pauzu odnosno „protegnuti noge“, kako bi se mozak resetovao, probudio ili pokrenuo i podsetio da treba nastaviti sa obavljanjem posla.
U savremenom svetu postoji mnogo tzv. ometača pažnje (poruke, pozivi, društvene mreže) koje u velikoj meri znaju da odvuku osobu od posla. Kod ADHD osoba se to često dešava, te je jedan od trikova postaviti sebi cilj, vremensko ograničenje, izazov za vreme koga će osoba uraditi što više posla. Dolazimo tada do povećanja dopamina i povećanja motivacije. Najbolje je postepeno povećavati vreme, čime je produktivnost zagarantovana, kako kod ADHD, tako i kod svih drugih osoba sa nedostatkom pažnje.
ADHD je stanje savremenog sveta u kojem sve veći broj ljudi pati od njega. Osobe sa ADHD dijagnozom treba da se, uz pomoć ljudi iz okruženja, maksimalno upoznaju sa svojim stanjem i da uz neke od ovih ili sličnih načina, okrenu to stanje u svoju korist kako bi imali normalan i ispunjen život.
Ukoliko gledamo sistem „ako ne možeš da pobediš, ti mu se pridruži“, ostaje nam da zaključimo da je ADHD stanje sa kojim se može živeti.