Da li biste probali Mikrobiomsku dijetu?

Mikrobiomska dijeta podstiče rast korisnih crevnih bakterija u digestivnm traktu. Održavanje zdravih crevnih bakterija je ključno za zdravlje.

U ovom članku ćemo govoriti o funkcionisanju dijete, šta uključuje, hranu koju treba jesti i izbegavati, šta kažu istraživanja.
Osvrnućemo se i na prednosti i mane dijete sa mikrobiomom.

„Mikrobiom“ je skup mikroorganizama prisutnih u crevima čoveka i u njih spadaju bakterije, gljivice i arheje. Raznovrsnost „dobre“ crevne flore koristi zdravlju čoveka.
Medjutim, crevna flora može postati manje raznolika i korisna iz više razloga. Mikrobiomska dijeta ima za cilj poboljšanje mikrobioma i ukupnog zdravlja kao rezultat.

Mikrobiom je važan iz sledećih razloga:

– U pravom balansu, većina sojeva crevnih bakterija doprinosi ljudskom zdravlju.
– Mikrobiom stvara masne kiseline kratkog lanca (SCFA) koje smanjuju upalu, podstiču rad mozga i pomažu imunološkom sistemu.
– Mikrobi u crevima pomažu regulaciju metabolizma i raspoloženje osobe.

Faze dijete

Mikrobiomska dijeta ima tri faze. Potrebno je ukupno 7 nedelja za prve dve faze, dok je završna faza dugotrajna dijeta za održavanje.

Faza 1 traje 3 nedelje i fokusira se na:
– uklanjanje štetne hrane, bakterija, patogena i toksina
– obnavljanje sluzokože creva
– zamenu želudačne kiseline i enzima gušterače

Savetuje se da ljudi izbegavaju gluten, mlečne proizvode (osim maslaca), jaja, pakovane namirnice, soju, voćne sokove, krompir i kukuruz, kikiriki, mahunarke (osim leblebije i sočiva), ribu sa visokim sadržajem žive, delikatesno meso, veštačke zasladjivače, visokofruktozne kukuruzne sirupe, prženu hranu.
Takodje se savetuje da se fokusirate na biljnu hranu koja povećava raznolikost mikrobioma, kao što su probiotičke namirnice kao što su crni i beli luk, kiseli kupus, voće (jabuke, bobičasto voće, trešnje, grejp, kivi, nektarine, pomorandže), zdrave masti iz ribe, avokada, orašastih plodova i semenki
ulja (uključujući laneno, suncokretovo i maslinovo ulje).

Tokom faze 2 se može uvoditi širi raspon namirnica kao što su mlečni proizvodi od ovčijeg ili kozijeg mleka, kefir, organska jaja iz slobodnog uzgoja, mango, dinja, breskva i kruška, žitarice bez glutena (heljda, proso, zob bez glutena, kinou), pasulj.

Faza 3 je poslednja faza mikrobiomatske dijete i ima za cilj održavanje rezultata faze 1 i 2.
Savetuje se da se nastavi sa izbegavanjem hrane koja oštećuje crevnu floru i sluzokožu creva.

Suplementi

Mikrobiomska dijeta, osim promena u ishrani, preporučuje još dodataka tokom prve faze:
– Antimikrobni lekovi: berberin, kaprilnu kiselinu, beli luk, ekstrakt semena grejpa i ulje origana za ubijanje patogena.
– Kiseline i enzimi (dodaci ishrani koji sadrže probavne enzime): proteaza, lipaza i amilaza koji pomažu u razgradnji proteina, masti i ugljenih hidrata u hrani. Dijeta preporučuje i konzumaciju jabukovog sirćeta za podsticanje proizvodnje želudačne kiseline.
– Suplementi za sluzokožu creva: ​​cink, vitamin D, glutamin, beli slez, kvercetin (za dobrobit crevne sluznice).
– Probiotici: proizvodi sa 50-200 milijardi bakterija sa sojevima kao što su Lactobacillus acidophilus, Rhamnosus, Plantarum, bifidobacteria i Acidophilus reuteri.

Prednosti i mane mikrobionomske dijete?

Dokazi sugerišu da je zdrav i raznolik mikrobiom koristan za ljudsko zdravlje. Mikrobiomska dijeta bi to mogla podržati podsticanjem ljudi da jedu biljnu hranu.
Biljna dijeta takođe može koristiti ljudima koji imaju višak kilograma kako bi postigli zdraviju težinu.
Neki ljudi mogu primetiti prednosti mikrobiomske ishrane jer se fokusira na povrće, voće, zdrave masti i nemasne proteine.

Međutim, drugi mogu doživeti nuspojave usled ograničenja i suplemenata koje preporučuje mikrobiomska dijeta. Neki osećaju nadimanje i gasove uz nagli porast vlakana i kada uzimaju probiotike.
Efekti obično nestaju vremenom, kada se telo navikne na veći unos vlakana. Lečenje probioticima treba biti individualno.
Dobra je ideja razgovarati i sa nutricionistom pre nego što uvede restriktivnu dijetu kako bi se osigurali da dobijate potrebne hranjive materije.
Ukoliko neko ima problema sa varenjem, kao što su mučnina, refluks, nadimanje i dijareja, važno je da se posavetujete sa lekarom pre nego što započne novu dijetu.Simptomi mogu biti znak osnovnog zdravstvenog stanja koje može zahtevati hitnu pažnju.